Salcburška Mocartova rapsodija

Predivan, kompaktan, strateški, upečatljiv, sterilno čist, krajolik, šarmantan, sa magnetoidnim dejstvom na turiste, krcat, Mocart. Osim par nabacanih reči na prvu, vrlo privlačno stecište ljudi sa naših prostora u pojavnom obliku gastarbajtera. Ukoliko i dalje nije jasno o kom gradu je reč – ukucajte tri puta Mocart na Googleu i po pravilu je Salcburg (Salzburg) na vrhu liste. Mesto koje je u meni veliki broj puta izazvao tzv. wow-efekat.

Salcburg je jedno od onih mesta gde lokalci debelo zarađuju na osnovu svoje istorije i gradskih ličnosti koje su ostavile dubok rez u dešavanjima i razvoju ovog dela Austrije i Evrope. Koliko god se ne pripremali za put u Salcburg, to nikako nije problem. S turističkog aspekta sve je manje više podređeno jednoj ličnosti – Volfgangu Amadeusu Mocartu. Ukoliko se spustite te poistovetite sa mentalnim sklopom klasičnog srpskog političara – isti stvaralac je još uvek živ i svira po svadbama. Toliko. Elem, Mocart je inače živeo u periodu od 1756. do 1791. Rođen je u Salcburgu i zadužio je salcburške naraštaje za par sledećih vekova. Ovi se pak odužuju na taj način posvećujući neverovatno koordinisan akcenat na njegov lik i delo. Još važnije, to eksplatišu do te mere i na taj način – da bi mogli nama poslovno izgubljenima u koordinatnom sistemu konfuzije 21. veka lekcije držati i knjige pisati.

Uglavnom, sam grad nije preteranih gabarita. Vrlo kompaktno, skockano, uređeno i organizovano sve deluje. U skladu sa očekivanjima nema sta. Doduše, malo uštogljeno, mirno i na distanci, ali to i nekako savršeno i ide ruku pod ruku sa zapadnjačkim i austrijskim etnosom. Uzme li se u obzir uže gradsko jezgro (tzv. Altstadt) koje bukvalno vri od svega, potrebno je otprilike 2 dana opuštenog tamo-’vamo hodanja da bi se i najmanji sokak prošao i štiklirao. Istorijsko i kulturno čvorište grada je oivičeno rekom Zalcah (Salzach) s jedno strane i brutalno priljubljeno uz strme stene upečatljivog uzvišenja s druge. Na taj način kreirajuci prirodnu gradsku fortifikaciju i dajući strteški vrlo bitnu notu gradu. Govorimo o par kvadratnih kilometara najviše.

Na tom strateški krucijalnom uzvišenju je i najpoznatiji neimarski, državnički i kulturni simbol Salcburga – tvrđava Hoensalcburg (Hohensalzburgfestung) gde su svojevremeno obitavale i dane trošile buržoaske familije različitih dinastija, onako gore sa visine na pola puta do snežnih alpskih vrhova u pozadini. Inače, savršeno mesto sa neverovatnim pogledima u svakom pravcu. S jedne strane, daleko dole u bledoj senci utvrđenja nalazi se istorijski deo grada Salcburga ispresecan uzduž i popreko tesnim duboko urezanim ulicima u fizionomiju grada. Kroz te tesne uličice je moguće pratiti talase turista kako anarhično naviru i zapljuskuju glavni gradski trg – Residens (Residenzplatz), spirajući i sa sobom noseći tu neku ušuškanu draž grada daleko kući, sa sobom.

Na zapadu se nalazi prostrana ravnica sa gradskim aerodromom kao najupečatljivijim detaljem na horizontu. Ovo je ujedno savršeno mesto za ljubitelje aviona da slikaju iste u niskom prilazu. Možda najlepši prizori (ukoliko ste ljubitelj planinskog krajolika, ukoliko ne, onda ignorišite) pucaju ka jugu i jugoistoku od grada i dvorca. To su obronci čuvenih Alpa. Moram da priznam da sam jedno pola sata samo posmatrao živopisan i očaravajuci prizor koji se proteže 360 stepeni okolo. Budite spremni da osetite taj ultra sveže-otrežnjujući vetar od koga umnjaci nesvesno proigraju. Koji, takođe, zna da se brutalno stropošta sa tih istih u ovo doba godine snežnih (maj mesec) Alpa, bez ikakvih prethodnih naznaka nama laicima. Elem, dvorac pruža savršen prizor kako se iz blago zatalasane i dosadne ravnice još tu na ivici grada, polako, postepeno, prkosno, strahovito i ponosno diže najmasovniji i najpoznatiji planinski sistem u kontinentalnoj Evropi. Te različite nijanse zelenila, koja kreće odmah tu dole ispod dvorca i završava tamo negde visoko, daleko na prvi pogled. Tamo gde počinje strahopoštovanja vredna kamena fasada Alpa. Inače, okovani vrhovi istog se nalaze u susednoj Bavarskoj, Nemačkoj. Bez preterivanja i insistiranja sa superlativima ovo je mesto u rejonu Salcburga čije draži nikako ne biste smeli ignorisati. Do najkarektističnijeg vidikovca u Salcburgu se stiže ultra kardio pešačenjem gde skoro nosem dodirujete tlo ispred sebe, te se nadmorska visina povećava za +52 metra. Ili za cenu od 8 modernih evropljana direktno iz centra grada do središta tvrđave – bez znoja, patnje i vrtoglavice.

U zavisnosti od toga koliko i šta ste spremni da posetite od muzeja, najbolje je kupiti Salcburg kard (Salzburg Card) te ostvariti popuste i do 40 posto. Lista muzeja, parkova, istorijskih i antologijskih mesta je poduža i nalaze se sa obe strane reke Zalcah. Naravno, sve to uz humane distance te propisnu signalizaciju. Nemoguće je zagubiti se u ovom gradu.

Tipične turističke ture kreću sa Mocartovog mostića (Mozartsteg) preko pravougaonog Mocartovog trga (Mozartplatz) do prostranog i glavnog Residenc trga (ovo je skoro nepisan obrazac kretanja po gradu). Odatle je već stvar mašte, vaše kombinatorike i očekivanja. Da li je to stara tržnica (Altermarkt), čuveni šoping sokak Getrajdgaze (Getreidegasse), neka od katedrala čije tišine umirujuće deluju u odnosu na hektične ulice vani itd. – to je samo na vama.

Velika preporuka, dvorac i park Mirabel (Mirabell) na istočnoj obali reke nekih desetak minuta od Rezidentplaca i par minuta hoda od kuće u kojoj je živio i stvarao Mocart. Još jedno mesto u gradu s koga pršti pogled na grad i dvorac a o tome kako je isti sređen stvarno ne treba trošiti reči, tj. bar moje, jer smatram da ja stvarno to ne umem verodostojno da prenesem kroz formu rečenica. Inače dvorac i park Mirabel je sagradio nadbiskup fon Rajtenuau (von Raitenau) u 17. veku za svoju ljubavnicu. Toliko o prosipanju filozofije i životnih vrednosti duhovnih vođa.

Ono što je važno podvući jeste da je Salcburg (kao i Austrija generalno) vrlo finansijski zahtevan. Trudim se da sve držim u pristojnim okvirima, ali velika većina stvari je paprena u kontekstu Srbije. Mada, koliko je pa Srbija u stvari relevantan subjekt za uporedjivanje. Naravno, te cene blago klize kako se distanca od centra povećava. Trebalo je dobrog muvanja po forumima i portalima da se provali neka lokalna „šema“ za prenoćište. Toliko, da je poredim sa putom na Kubu. Mogu da preporučim studentski dom na jugu grada, cirka desetak minuta gradskim prevozom do samog centra. Isti se nalazi u šumi i nemate predstavu da ste u blizini ikakve ljudske naseobine. Naravno, ako vam smetaju blagodeti studentskih domova i svih pripadajućih pojava okolo, slobodni ste ići u jedan od paprenih hotela koje nisam ni u najoptimističnijim scenarijima uzimao u obzir. Problem broj jedan je u tome što nema baš puno smeštaja van centra a da to ima neku smislenu finansijsku konotaciju u kontekstu vremena potrebnog da se stigne nekuda.

Jedna od stvari koja zna da skrene pažnju jesu fontane i javne česme – njih 47 koje su planski raspoređene po centru. Bile su od krucijalnog značaja za srednjovekovni Salcburg. Iste sam primetio tek poslednjeg dana. Sve su redom zaštićeni spomenici države te uživaju poseban režim zaštite.

Sve u svemu, Salcburg je odlična vikend destinacija koja stvarno ima šta da prikaže i pokaže čak i najzahtevnijim i najizbirljivijim individuama/putnicima/turistima. Činjenica da i u bližoj okolini imate podužu listu stvari za videti i obići kreira oko ovog grada taj neki šarm. Neki šarm koji baca Salcburg na svaku moguću top listu gradova za posetiti na svim bitnijim travel portalima u Svetu. Hteli mi to da priznamo ili ne, ali Austrijanci rade strašan posao sa brendiranjem i monetarnim eksploatisianjem onoga šta im je priroda i istorija ostavila onako poluspremljeno na tanjiru.

Praktičan savet, ukoliko želite da u okviru jedne slike uhvatite stari grad, dvorac i snežne Alpe u pozadini (tj. napravite sopstvenu razgledni) ne budite lenji te se popnite blizu manastira Kapucine (Kapuzinekloster) na suprotnoj strani od grada. Nemoguće ne primetiti.

Jedna subjektivna zamerka se upravo i tiče te neke prekomercijalizacije svega mogućeg i nemogućeg u samom gradu što se sadržaja tiče. To naravno vrši ogroman pritisak na cene i doživljaj jer nije moguci stati ni par trenutaka a da grupa turista ne uleti klizeći u vaš vidokrug i to par puta. I tako svuda, gužva, graja, redovi, neprestano šklocanje aparata. Do te mere da se to kosi sa razumom u pojedinim trenucima. Naravno, odlično bi bilo da svako ode i sam to nekako svari, proguta. Ali čvrsto verujem da će sličan utisak i slika da se stvori. Mala preporuka, kupite karte za muzeje preko interneta, jer na taj način izbacujete mučnu kategoriju stajanja po redovima iz jednačine.

Na kraju, sve ove sitnice predstavljaju male kockice jednog neverovatnog ambijenta u-oko Salcburga. Naoružajte se slobodnim vikendom, dobrim parom rezervnih baterija za aparat i kvalitetnim patikama za hodanje. Salcburg će vas usmeriti kako,gde i šta.

D. Mladenović
Februar 2017.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s