Koreja, Južna – Sve samo ne tužna

“Gde si to? Jel’ se sa Islanda javljaš kad ti treba tri dana da pozoveš?” (glas mog oca preko skype-a);

“Nažalost ne, iz Južne Koreje ovog puta. Seul.”
“Odakle?! …i šta uopšte radiš tamo? Slađo, ovaj zove iz Seula …”

Tako je izgledao početak mog razgovora s roditeljima ubrzo nakon mog dolaska u Seul i ujedno start moje devetodnevne korejske avanture.

Jedna od destinacija koja je u najvećem broju slučajeva našem običnom čoveku s avanturističkim duhom i željom da ode što dalje i iskusi nešto potpuno novo – jeste, nažalost nedostupna i predaleka u geografskom-finansijskom-logističkom smislu, višemilionska aglomeracija prestonice Južne Koreje tj. Seul.

Elem, pravolinijska razdaljina od nekih 8600 km ili pretočeno u deset sati leta i sedam sati vremenske razlike jesu neke od činjenica po kojima bi se moglo naslutiti koliko različitosti i novina je moguće videti i očekivati.

Ono što se meni ispostavilo kao neplanirana poteškoća, pored sedmočasovne vremenske razlike, jeste nesnosno pakleno vreme. Pakleno u smislu da prevelika vlažnost vazduha mori i da bukvalno čovek ostaje bez daha i pliva u znoju 24 časa dnevno. I dok sam se na vremensku razliku brzo naviknuo, sparno vreme s druge strane mi je itekako zagorčalo i zakomplikovalo život.

Inače, Južna Koreja je locirana na južnom delu korejskog poluostrva i izuzetno je napredna zemlja u političkom i ekonomskom smislu sa dugom i burnom istorijom. Južna Koreja sa svojih 49 miliona stanovnika je treća ekonomija po društvenom bruto proizvodu u Aziji (iza Kine i Japana) i spada u top deset na svetu. Recimo, u poređenju sa severnim komšijama, bruto društveni proizvod je 23 puta viši. Ono što je meni bilo itekako zanimljivo jeste da će svako od Korejeca reći da postoji samo jedna jedina Koreja, s tim što će ovi s juga uzdržano reći da je sever poluostrva „pod uticajem“ komunističkog konzervativnog režima koji ne propušta priliku za ispiranje mozga svom napaćenom stanovništvu, dok će oni sa severa reći agresivnom retorikom da je jug zemlje „okupiran“ od strane zapadnih kapitalističkih eksplatatora, predvođenih pre svega Sjedinjenim Američkim Državama, kao državnim neprijateljem broj jedan.

Cilj mog putovanja jeste prestonica Seul koja se nalazi na krajnjem severo-zapadu zemlje, na nekih 50 km od demarkacione linije razdvajanja sa Severnom Korejom, što je inače čini veoma osetljivim na sve učestalije tenzije te ratno-huškačku retoriku na relaciji Seul-Pjongjang. U toku korejskog rata (1950-1953) isti grad je pretrpeo izuzetna razaranja, tako da savremenici kažu da se bukvalno digao iz pepela u punom sjaju koji ga krasi danas. Meni kao turisti ništa nije odavalo utisak da se takav splet negativnih događaja zbio na tom prostoru.  Elem, sve ono što bi se moglo reći za jednu modernu svetsku metropolu moguće je kratko sažeti i za ovaj mega-grad. Epitet „mega“ posebno dolazi do izražaja ukoliko se uzme u obzir da Seul sa svim gradovima i naseljima okolo ima otprilike 24 miliona stanovnika ili poređenja radi dva puta veći od Moskve, tri puta od Pariza ili čak dvanaest puta veći od Beograda, te sa površinom od neverovatnih 17.000 kvadratnih kilometara predstavlja drugu po veličini naseljenu oblast na planeti, odmah iza Tokija. Prosto sam ostao zapanjen posle otkrića ovih podataka u pripremi svog puta. Sa svojih 19 metro linija i 607 stanica, kao i brojem prevezenih putnika na dnevnoj bazi od cca 7 miliona, svrstava se u top 5 svetskih metro sistema. Dva međunarodna aerodroma stoje na raspolaganju, Gipon i Inčeon, s tim što ovaj drugi je već osam godina za redom proglašavan najboljim aerodromom na svetu, s godišnjim protokom od 55 miliona putnika. Štaviše, ogroman broj turističkih atrakcija za posetiti u samom gradu stavljaju putnika na slatku muku gde i šta prvo videti i posetiti, tako da sam i sam proveo nekoliko dana detaljno razrađujući plan i čitajući vodiče. Jednostavno iznošenje statističkih podataka može s jedne strane pomoći u razumevanju dimenzija i gabarita istog, ali takođe može i obeshrabriti i zbuniti buduće putnike i one koje su razmišljali o Seulu i Koreji kao sledećoj destinaciji.

Do Seula je moguće iz Evrope doleteti s nekoliko aerodromskih čvorišta kao što su Minhen, Frankfurt, Amsterdam, Pariz ili Prag. Bilo kako bilo, cena karte i celokupan aranžman jesu činjenice koje nameću onu bitniju i osetljiviju finansijsku dimenziju putovanja, a za koju je najveći broj nas najviše i zainteresovan iz dobro znanih razloga. Seul generalno važi za vrlo pristupačan grad što se cena prenoćišta, hrane i transporta tiče. Pristojnu hotelsku sobu je moguće rezervisati za 30-ak evra po noći, savršeno obedovati za 7-12 evra i u kvalitativnom i kvantitativnom smislu zadovoljiti naš proždrljivi balkanski apetit. Za tanki studentski budžet tu je i četvorocifren broj hostela s cenama, počevši od 9 evra pa naviše – što je čak jeftinije nego u Nišu, poređenja radi. Štaviše, u poređenju s Moskvom ili Parizom, ove cene mogu se doživeti i kao smešne u neku ruku, budući da za jedan kapućino u osrednjem kafiću u Moskvi račun od nekih 7-8 evra jeste najnormalnija stvar koja može da vam se desi, dok u Parizu komad najobičnijeg magneta-suvenira stoji čitavih 5-6 evra. I svi ovi podaci vezani za dnevne troškove koje jedan može očekivati i koji su generalno razumni i nekako „izvodljivi“ za srpski džep padaju u vodu kad se dođe do kupovine avionske karte. Ista definitivno može drastično uticati na nečiju odluku jer početna cena je nekih 700 evra za direktne letove bez transfera iz Beograda. Ovaj bitan finansijski momenat u najvećem broju slučajeva presudno utiče na naše ljude da Seul kao destinacija bude izbačena iz putničke agende, što je i donekle, nažalost, razumljivo. Možda najpovoljnija je varijanta preko Praga, koju sam inače i ja koristio, zajednički let Czech Airlines-a i Korean Air-a.

Kako god, veličina grada i duga i burna istorija korejskog poluostrva nameću i razumnu činjenicu da se veliki broj dešavanja zbivao na teritoriji današnjeg Seula i južnog dela korejskog poluostrva, te s tim u vezi moguće ja naići na čitavu lepezu prelepo ukrašenih i aranžiranih palata, parkova, vrtova, muzeja pa čak i grobnica u užem centru Seula, tj. na potezu severno od reke Han. Par puta sam zatekao sebe da i pored do detalja razrađenog plana obilaska po danima ne znam gde ću pre i šta videti.

Čim sam sletio, ono što je meni odmah zaparalo oko jeste jednostavno različitost u svim mogućim pojavnim oblicima. Različitost do te mere da se to pretvara u oduševljenje sa tendencijom da kasnije u jednom trenutku možete zateći sebe, prilikom prepričavanja događaja i dogodovština, da sa dozom divljenja i poštovanja zborite o svemu tome šta je moguće videti i okusiti u Seulu i da bukvalno bez daha govorite o istom. Jednostavno drugačiji ljudi, zgrade, o jeziku da i ne govorimo, kultura, arhitektura pa to ide dotle da je i izgled dugih prenatrpanih ulica u samom centru istorijskog dela Seula nešto što nigde u Evropi nije moguće videti. Vredno pomena jesu i jeftine kopije evropskih automobile tipa BMW, Mercedes Benz itd. koje je ovde moguće videti pod imenima Elegance, Brown i bezbroj drugih jedinstvenih promućurnih imena svojstvenih ovom delu sveta. Naravno, nije potrebno da prokomentarišem njihov plastični izgled. Još više ostavlja bez teksta jednog prosečno inteligentnog Evropljana, da ljudi u skupim biznis odelima silaze iz modernih poslovnih zgrada da doručkuju i ručaju na improvizovanim pokretnim kioscima brze hrane koji su jednostavno svuda oko vas i koji ne bi ni najosnovnije higijensko-tehničke uslove ispunili čak ni u Srbiji. Ali to jeste i posledica prenatrpane i užurbane metropole. Još jedna stvar koja je zaparala oči jesu kiosci za gatanje sa tačno utvrđenom satnicom i tarifom. Čak i u turističkim vodičima je moguće videti ulice koje su “obogaćene“ ovakvim sadržajima.

Što se hrane tiče to je sasvim posebna dimenzija putovanja na koju treba obratiti pažnju i definitivno probati neko lokalno jelo. Prva i najupečatljivija razlika jeste što se koriste štapići umesto standardnog pribora, te isti prouzrukuju muke Tantalove dok se ne ovlada tehnikom obedovanja – što je inače u mom slučaju potrajalo. Drugi bitan momenat jeste ukus hrane, jer Korejanci jedu vrlo začinjenu hranu plus povrh svega koriste nenormalno (za naša čula) ljute sastojke. Kombinacija svega navedenog, plus pakleno vreme, bukvalno obnevidi čoveka, otvori sve sinuse i tera u iznenadni i nesvesni plač.

Elem, neke od atrakcija na koje se većina turista odlučuje za posetu u prvom danu jesu carske palate u užem centru Seula. Postoji pet njih od kojih su tri izdvajaju svojom veličinom, arhitekturom i svojom istorijskom ulogom. Sve tri su locirane u severnom delu centralnog Seula i njihova imena su Gyeongbogung, Changdeokgung (uključujući „tajnu baštu“) i današnja Gradska većnica čijeg korejskog imena ne mogu da se setim. Još jedna od barijera jeste izgovor korejskih imena, jer jednostavno nije moguće naviknuti uho za par dana na predugačka imena koja nemaju ništa poznato u sebi. Takođe, tamošnje obeležavanje ulica može da predstavlja problem ljudima s ovih prostora jer postoji drugačija kategorizacija i način raspoređivanja imena-brojeva istih. Iako smatram sebe odličnim u orijentaciji, demant u velikom stilu sam proživeo baš u Seulu gde sam sebe zatekao da dva sata lutam jednom te istom ulicom prošavši pored svog hostela jedno 18 puta. Elem, palate su prvenstveno poznate po tome što su ugostile vladare iz svog vremena i što dočaravaju barem malo način življenja tamošnjih careva i bogatih vlastodržaca. Ono što može biti zanimljivo i što će definitivno skrenuti pažnju jesu karakteristični svodovi krovova na svim objektima u okviru kompleksa i još impresivnije boje i kombinacije istih na tim svodovima. Zanimljivo je da su drvo i kamen dominantni materijali prilikom građenja kuća, palata i svih drugih objekata. Inače sami objekti u bilo kojoj od palata su prizemni, svi u crvenoj boji, prilično skromnih gabarita i savršeno fortifikacijski raspoređeni, svaki s odgovarajućom funkcijom. Ove palate su pre izvesnog vremena pretvorene u muzeje koje posećuje šestocifren broj turista svake godina po informacijama dostupnim iz vodiča. Jedna zanimljivost vredna pomena jeste da se iste nalaze u blizini ultra modernog biznis distrikta, tako da obilazak istih za mene predstavlja savršenu paralelu između onoga šta je Seul bio u prošlosti i šta je sad trenutno tj. pruža osvrt na hiljadama godinu turbulentnu i ispunjenu istoriju uspona i padova korejskog naroda i u šta je taj isti narod stasao u poslednjih 50-ak godina. Turbulentnu istoriju, prvenstveno kad se uzme u obzir blizina, obeležile su tri svetske sile:  Japana s istoka, Kine sa zapada i Rusije sa severa. Fascinantna činjenica vredna pažnje s kojom sam ostao oduševljen bi trebala da bude definicija diplomatije i za nauk današnjim “školovanim” političarima s prostora Balkana, a to je da je korejsko poluostrvo u svom postojanju samo 35 godina (1910-1945) bilo pod stranom (čitaj „japanskom“) okupacijom-upravom.

S druge strane muzeji su nešto što nekim putnicima takođe može biti izuzetno atraktivno. Seul je u tom slučaju savršeno mesto za ljubitelje istih budući da postoji čak 33 različitih muzeja i ulaz je u većini slučajeva besplatan. Tri najpoznatija i najveća sa odličnim postavkama jesu Narodni muzej Koreje (pre svega osvrt na istorijski razvoj Seula i okoline), Nacionalni muzej Koreje (uzima u obzir razvoj korejskog poluostrva počevši odkamenog pa sve do modernog doba) i Muzej Memorijal posvećen korejskom ratu (War Memorial Complex). Memorijal je najpopularniji među turistima, jer u kontekstu Južne Koreje opisuje i prikazuje detalje o korejskom ratu koji još nije okončan mirovnim sporazumom, već je na snazi tzv. „prekid vatre“. Još jedan apsurd u domenu misterije za putnika s ovih prostora. Pored ovih atraktivnih i ogromnih muzeja postoji i Muzej Sela (Village Folk Museum), Istorijski muzej (Museum of History) i mnogi drugi…Naravno ni u snu nije moguće sve obići za neko najčešće unapred određeno (kratko) vreme, tako da je najbolje odabrati par njih i koliko toliko steći ikakav utisak o samoj kulturi i istoriji korejskog poluostrva.

Ukoliko neko želi da stekne iole utisak kako su korejanska sela izgledala vekovima unazad, Bukčon (Bukchon), verna imiticija sela, je više nego savršeno mesto. Isto se nalazi u podnožju Namsan tornja sa severne strane.

Deo grada Itajvon (Itaewon) jeste par ulica oko američke vojne baze u kojima se veliki broj stranaca okuplja i izlazi. Provereno najbolji kurs vona (Won-korejanska valuta) i najveći izbor suvenira je moguće naći baš tu. Razlog postojanja američke vojne baze u sred Seula je svima dobro poznat, a interesantan je podatak da trenutno u Koreji “boravi” oko 60000 pripadnika Združenih Sigurnosnih Snaga (čitaj američke vojske). Severno iznad Itajvona, impresionira sa svojih 237 metara čuveni Namsan toranj. Isti definitivno treba da bude na spisku za obilazak, jer jednostavno pogled na prostranstvo okolo ostavlja poseban doživljaj grada iz ptičje perspective, te samim tim udara jedinstven pečat obilasku Seula. Ulazak je za odrasle 6.5 evra, dok je za decu besplatan.

Što se srednjovekovnog Seula tiče, isti je bio utvđenje opasano zidinama sa četri glavne kapije na sve četri strane sveta. Danas, od zidina nije ostalo bukvalno ništa, jedino šta svedoči postojanju ikakvog utvrđenja jesu kapije grada (Deoksugung, Dongdaemun…) koje još prkosno stoje i sada služe isključivo kao turistička atrakcija.

Još jedna zanimljivost Seula jeste i Čingičon reka (Cheonggyecheon). Definitivno oaza za rashlađivanje u centru grada kad se u obzir uzme nehumana vlažnost vazduha. Ono po čemu je ona poznata jeste da je preko nje do pre desetak godina išao bulevar sa osam traka, sada kao rezultat „zelene“ politike i ekološke orijentacije gradskog rukovodstva celokupan bulevar je maknut i ponovo uspostavljen vodotok (procenjen trošak od 900 miliona dolara). Toliko, trebali bismo svi da se zamislimo koliko stvarno promovišemo ekologiju i koliko ulažemo u istu.

Verovatno naširoko poznata informacija jeste da je Seul 1988. godine organizovao Letnje olimpijske igre, te je za tu priliku izgrađen Olimpijski kompleks koji se nalazi u južnom delu Seula, blizu Gangnam biznis distrikta. Iskreno, ništa posebno za videti osim mogućnosti da se čovek slika ispod olimpijskih krugova. Na ulazu u sam kompleks stoji velika mermerna ploča sa imenima osvajača medalja gde je između ostalog moguće naći Jasnu Šekarić. S druge strane u saradnji s Japanom, Južna Koreja je organizovala 2002. godine Svetsko prvenstvo u fudbalu, tako da je poseban stadion izgrađen baš za ovu priliku. Trenutno na stadionu utakmice kao domaćini igraju FK Seul i nacionalna selekcija Južne Koreje. Okolina istog deluje prilično razočaravajuće. Inače sport broj jedan u Koreji jeste bejzbol, iz meni neznanog razloga, verovatno pod uticajem američke sportske kulture.

S druge strane reke Han, nalazi se južni deo Seula koji predstavlja finansijsko središte i deo grada u kojem su sedišta velikog broja renomiranih kompanija kao što su npr. LG, Samsung, Doosan itd… Ovaj deo je potpuno van istorijskog konteksta Koreje jer predstavlja oličenje novog doba i tzv. „Čuda reke Han“ (Han River Miracle) tj. neokapitalizma i finansijski moćnih korporacija u obliku visokih zastaklenih oblakodera, savršeno uređenih bulevara, skupih restorana, parkova, ordinacija za plastičnu hirurgiju, itd. Tokom vikenda ovaj deo deluje sablasno pusto, dok tokom radnog dana u jutarnjem ili popodnevnom špicu Gangam predstavlja pravi mravinjak, koji predstavlja raj na zemlji za džeparoše i lopovluku sklone pojedince.

Što se izlazaka tiče, toga definitvno ne manjka u Seulu. Deo grada koji je eksplicitno poznat po noćnom životu sa brdom pabova, restorana i klubova jeste Hongdaee, u čijoj blizini je još čuveniji Hongik univerzitet. Zanimljivo je da taj deo grada počinje da živi i da se dnevna učmalost zamenjuje bitovima iz klubova onda kada padne mrak tj. posle 11 uveče. Ako biste se zatekli u neko doba, oko 11-12 ujutru, bukvalno nikog na ulici ne bi bilo za videti a sve radnje, suvenirnice pa čak i turistički info pult tokom dana je zatvoren. To vam govori sve. J

Možda i najveći razlog mog dolaska u Koreju jeste i čuvena paralela. Paralela koju čuvaju 2 miliona vojnika, koja je duga 274 km i 4 km široka. Verovatno već pogađate. U pitanju je 38. Paralela u okviru Demilitarizovane Zone ili DMZ koja mučki preseca korejsko poluostrvo na geoagrafski podjednake terirorije Juga i Severa. Trenutno najutvrđenija „granica“ , „demarkaciona linija“, „linija razgraničenja“ ili kako već, na svetu. Kako god da se zove, koliko samo apsurda, podele, ljudske gluposti i još gore sve to u anarhičnoj kombinaciji s politikom i medijima koji su iza svega, jednostavno ishod i nije mogao da bude bolji.
Iz Seula postoje redovne turističke ture do Demilitarizovane zone, gde se u jednom danu obilazi most na kome su razmenjivani zarobljenici tokom rata, 3. Infiltracioni tunel, osmatračnicu s koje puca pogled na DMZ i pogranična sela u S. Koreji, selo Punđamon (Punjamon) i Zajednički Kontrolisana Oblast (Joint Security Area). Što se tiče inflitracionog tunela, navodno do današnjeg dana je otkriveno 4 tunela koje je režim sa Severa prokopao kako bi iznenada napao Seul, ovo je jedan od njih – ništa posebno za videti. Osmatračnica jeste jedno zanimljivije mesto s kojeg je moguće gledati kroz dvoglede obližnja sela u S. Koreji, koja su naravno pusta i napravljena kako bi se odao utisak lažnog napretka i prosperiteta komšija sa severa. Sa istog mesta je moguće i videti najviši toranj sa zastavom,  pogađate već koje zemlje – S. Koreje (170 m), koji parira malenom stubiću na kojem je zastava J. Koreje. Punđamon (Punjamon) jeste mesto pored istoimenog sela koje je pola na teritoriji Severa, pola na Jugu. Svi pregovori koji su se vodili do sada između Severa i Juga zbili su se ovde. Tri barake koje su ofarbane u plavo (asocijacija na UN) služe posebno toj svrsi, a npr. vojnici prilikom pregovora nose naočare, kao prevenciju bilo kakvog kontakta očiju. Apsurd do apsurda, da u jednom trenutku vređa ljudsku intiligenciju. Velika većina posetioca su Amerikanci i Kanađani, tako da ne budite iznenađeni ako vas vojna policija prilikom obavezne kontrole pasoša radoznalo pogleda i još u iščuđivanju pita: „Šta vi radite ovde?“. Naravno to će biti propraćeno s velikom pažnjom ostalih saputnika koji će se čuditi kako je neki krvoločni Srbin uopšte stigao tako daleko iz svoje pećine. Kako god, informacija vredna pažnje jeste da u zavisnosti od proglašenog nivoa bezbednosti u DMZ-u (žuti, narandžasti i crveni) zavisi i to da li ćete da dobijete i pancirni prsluk prilikom obilaska već pomenutih lokacija. Takođe potpisuje se ugovor da svojom odgovornošću idete na turu, dajete otiske prstiju i nezaobilazno slikanje. Zbunjujuće komplikovana procedura koja u stvari verno oslikava stvarnost.

Ono što može iznenaditi i dodatno zakomplikovati ceo aranžman jeste činjenica da je znanje engleskog na katastrofalno niskom nivou tj. može se uporediti s mojim mandarinskim kineskim, što je paradoksalno ako se uzme u obzir da J. Koreja ima jedan od najboljih obrazovnih sistema u svetu. Bilo kako bilo kad ste u društvu s Korejancem, nikada se ne bi trebalo rukovati levom rukom. Takođe njihov mentalni sklop nalaže da vas uvek pitaju za titulu i godine starosti, jer jedno od nepisanih pravila ponašanja jeste da se uvek bezrezervno poštuje onaj ko je stariji i koji ima višu titulu. Neizostavan deo jesu nebrojena pitanja o vama i vašoj zemlji, čime se bavite, itd. Naravno sve to pod bitnom pretpostavkom da ste naleteli na nekog ko makar i pokušava da priča na engleskom, a da su vama s druge strane ti pokušaji iole razumljivi. Inače, (dogodovština) iz menjačnice gde sam dobio circa 450000 vona za 300 modernih evropljana i gde mi je trebalo dobrih pet minuta da iste prebrojim.

U svakom slučaju ukoliko bankovni račun nema ništa protiv, a uz to vezanih 10-tak slobodnih dana je moguće izdejstvovati i najvažnije od svega da volja i želja za nečim potpuno novim i jedinstvenim postoji – Seul i Koreja su jedan od veoma primamljivih izbora koji neće ostaviti ravnodušnim ni najveće skeptike.

 D. Mladenović
Maj 2014

Advertisements

One thought on “Koreja, Južna – Sve samo ne tužna

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s